Аннотация

Сабр таги – сариқ олтин, дейди доно халқимиз. Ушбу асар қаҳрамони энг яқин кишиларининг хиёнату алдовига дуч келганда ҳам ўзини йўқотиб қўймай, аламини меҳнатдан олади.Азоб ва қийинчиликларга чидаши, тинимсиз меҳнат қилиши оқибатида ҳаёти изга тушиб, оқила ва меҳрибон кишисини учратади. Фермер хўжаликлари ташкил этиб, эл назарига тушади.Қизиқарли ва ҳаётий воқеа-ҳодисаларга бой ушбу қисса сабр-тоқатли инсоннинг эртанги куни ёруғ бўлади, деган фикрни илгари суради.

Аннотация

Ушбу китобга муаллифнинг омад, футбол, истеъдод, инсон руҳияти ҳақидаги фалсафий фикр-мулоҳазалар юритилган мақолалари, қизиқарли ҳикоялари жамланган.Ҳаётий воқеалар, оддий инсонларнинг кундалик турмушидаги турли муаммолар ёритилган ҳикоялар китобхонни ҳам бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз.

Аннотация

Қўлингиздаги ушбу китоб мумтоз шеъриятимиз бадииятининг назарий масалаларига бағишланган. Унда кўп асрли адабиётимизда қўлланган хилма-хил шеърий шакллар ва жанрлар, бадиий ифода усуллари ва шеърий санъатлар, аруз ва қофия илмлари асосларига доир атамаларнинг моҳияти таниқли шоирларимиз ижодидан танланган кўплаб мисоллар билан ёритиб берилган. Асар мактаб, лицей ва коллежларнинг талабалари, филолог ўқитувчиларга мўлжалланган.

Аннотация

Ушбу китоб бошқа китобларга асло ўхшамайди. У кечаги, бугунги кун ва келажак хусусида турли мавзуларни қамраб олгани билан аҳамиятлидир. Китобда муайян масалалар юзасидан устоз ва шогирднинг тур­ли қарашлари, фикр-мулоҳазалари кенг жой олган. Табиийки, бунда устознинг мушоҳадаларига кўпроқ ўрин ажратилган. Зотан, улкан ҳаётий тажрибага эга адиб олдида шогирднинг бисёр гапириши одобдан ҳам эмас. Суҳбатлар эса, асосан, ҳаёт, адабиёт, ижод, таълим-тарбия, ёшлар масаласи, кино, театр, санъат, глобал муаммолар, ҳатто футбол ва ҳазил-мутойибани ҳам қамраб олган.Китоб сиз, азизларга манзур бўлади, деган умиддамиз.

Аннотация

Endigina katta hayotga qadam qo'ygan Orif nega o'g'rilikka qo'l urdi? Axir advokat bo'lmoqchi edi-ku? Qonun himoyachisi bo'lishni niyat qilib katta shaharga yo'l olgan yigit nahot jinoyat qilishdan qo'rqmasa? O'tgan kunlarni eslash og'ir. Ammo qanchalar ayanchli tuyulmasin, yoddan chiqarib bo'lmaydi. U qanday bo'lsa, shundayligicha allaqachon o'tmishga aylanib ulgurgan. Gap endi undan qandoq saboq olishda, xolos.

Аннотация

80-yillarning oxiri – 90-yillar boshidagi tahlikali vaziyat, turli ekstremistik guruhlarning qabih xurujlari, O'zbekiston Respublikasi Prezidentining Namangandagi hokimiyat binosida qahr-g'azabga to'lgan olamon bilan yuzma-yuz kelishi va istiqlolning dastlabki yillaridagi suronli voqealar muallif tomonidan ilk bora badiiy tasvirga ko'chirilgan. Asarda, shuningdek, har kuni ajal bilan yuzma-yuz kelayotgan yurt posbonlarining mardlik va jasorati keng yoritilgan.

Аннотация

Аннотация

Ёзувчи Авазхон Муқоннинг ушбу асари ўзига хос ғояси ва ҳаётийлиги билан диққатга сазовордир. Романда образлар ҳаётининг изчиллиги ва воқеалар тизмасининг қизиқарлилиги сиз азиз ўқувчиларга манзур бўлади деган умиддамиз.Асар бош қаҳрамонининг исми – Элбек. Элбекнинг Чўнгқояда яшаган барча авлод-аждодлари чўпонлик қилишган. Унинг отаси Қодир полвон ҳам ўғлининг ота-боболар касбини эгаллашини хоҳлайди. Элбек ўқишни давом эттириш истаги билан яшаётганига қарамай, отасининг эрк-иродасига қарши чиқолмайди. Лекин у, ота-боболаридан фарқли ўлароқ, чўпонлар ҳаётига фан ва техника янгиликларини олиб кирмоқчи бўлади. Молларни қишда ҳам адирда сақлаш йўлларини ахтариб, қуёш энергиясидан, электрон антеннаю ҳаво пуркаш парракларидан фойдаланган ҳолда уларнинг қишки масканларини иситмоқчи бўлади. Шундай изланишлар ва амалий ишлар орасида интернет орқали дунёда рўй бераётган турфа воқеаларни кузатиб, италиялик бир қизнинг ўрта осиёлик бирор йигит билан танишмоқчи бўлганидан хабар топади. Романнинг кейинги воқеалари икки воқеликда ўтмиш ва ҳозирги замонда кечади.

Аннотация

Fahrimiz, iftihorimiz bo'lgan yurtdoshimiz ko'p. Ular balki chiroyli nutq so'zlashni, u er-bu erda o'zlarini ko'z-ko'z qilishni bilishmas, lekin o'z vazifalarini sidqidildan ado etishadi. Samimiyat, halollik ularga xos. Shu sabab ham bu foniy dunyodan o'tib ketishsa ham el-ulus ularni chuqur hurmat, e'zoz-e'tibor bilan yodga olishadi. Taniqli jurnalist Abdusattor Sodiqovning ushbu mo''jaz risolasi ham xuddi shunday fidoyi, ardoqli insonlar haqida, ularning urmboqiy ishlari haqida hikoya qiladi. Bu to'plam zukko o'quvchilarimizda katta qiziqish o'yg'otadi, deb umid qilamiz.

Аннотация

Мазкур дилнома ёшларимизга ибрат бўларли покиза, гўзал муҳаббат ҳақидадир. Шарқ мумтоз адабиётида ижодкорлар тез-тез мурожаат килиб турувчи нома жанри мавжуд. Ушбу жанр маснавий шаклида ёзилиши, ҳажман чекланмаганлиги, шунингдек, ёрга бўлган оташин ҳисларни кенг изҳор қилиш имконияти нуқтаи назаридан ҳам бошқа ғазал, мураббаъ, мусамман, мусаддас, мустазод жанрларидан ажралиб турган. Мазкур анъанавий жанрнинг замонавий адабиётимизда ҳам янгиланган ҳолда фойдаланилиши қувочли ҳолдир. Асар муаллифи нома жанридаги асарлар билан яхши танишлиги сезилиб турибди.Уларни бугунги жамият кайфиятидан келиб чиққан ҳолда адабиётимизга татбиқ этганлиги таҳсинга лойик.Абдурауф Бахмалийнинг «Суюклигим» дилномаси ҳарбий хизматга чақирилиб, ўз тенгдошлари билан муддатли хизматни ўтаётган Даврон исмли йигитнинг севгилиси Зебога юборган мактублари ва кундалигига ёзган бадиаларидан иборат.