Аннотация

Turon fanlar akademiyasining akademigi, jurnalist Husan Ibrohimovning ushbu kitobida ochlik muolajasi haqida ancha batafsil ma'lumot berilib, mazkur jarayon o'zlikni anglash omillaridan biri sifatida talqin qilinadi. Muallif qadimiy manbalar va bu borada dunyo miqyosida yaratilgan ilmiy-nazariy, ommabop manbalar, adabiyotlar matnini qiyosiy o'rganish asnosida ochlik bilan davolash usullari, uning asosiy tamoyillari, tartib-qoidalari hamda amaliyoti borasida jahon tajribasini o'zining boshidan kechirgan ochlanish tajribalariga tayangan holda qimmatli ma'lumotlarni taqdim etadi. Muallif Sharq va G'arb mamlakatlarida bu borada keng qo'llanib kelinayotgan muolaja usullarining nazariy va amaliy jihatlarini qiyosiy tahlil etib, o'z tajribasi bilan boyitgan holda umumlashtirgan. Ushbu risola ochlik muolajasi bilan shug'ullanuvchi kishilar uchun amaliy qo'llanma tarzida emas, balki ochlanish jarayonini chuqurroq anglashga yaqindan ko'maklashuvchi bilimlar majmui sifatida foydalanishga tavsiya etiladi.

Аннотация

Ҳусайн Ўзтуркнинг диқатингизга ҳавола этилаётган бу китобчасида рамзий маънодаги ислом тарғиботчиси Дарвиш Дада тилидан болаларга имон асослари туғрисида сабоқ келтирилгандир. Сиз буни ўқир экансиз ўтмишга сайр қилиб, ўзингизни Дарвиш Дада ва болалар суҳбатида иштирок этаётгандай ҳис қиласиз. Бу асар каттаю кичик учун тушунарли тилда содда ва равон ёзилган ва унда Қуръони карим ва ҳадислардаги оят ва суралардан, ҳаётий мисоллардан унумли фойдаланилгандир. Аллоҳу таоло ва ҳаёт ҳақидаги фалсафий мушоҳадалар, имон асосларини дарс тарзида такрорлаб ўргатилиши бу китобчанинг устунлигини кўрсатади. Китоб жузъий қисқартириш билан чоп этилмоқда.

Аннотация

Ўқув-услубий қўлланма олий таълимнинг турли йўналишларидаги талабаларга мўлжалланган. Унда «Нутқ маданияти», «Мулоқот маданияти», «Ахлоқшунослик» курсларида фойдаланилади…

Аннотация

Ҳукмингизга мазкур мўьжаз рисолани ҳавола этишдан кўзлаган асосий максадимиз Ибн Сино бобокалонимизнинг маьнавий хазинасидан ёшларимизни баҳраманд қилиш, уларни ўз мустақил фикри ва тафаккурига эга бўлган баркамол авлод этиб тарбиялаш, ёшларимиз онгига ўзлигини унутмаслик, ота- боболаримиз, авлод аждодларимизнинг муқаддас қадриятларини асраб-авайлаш, ҳурмат қилиш ва бойитишга ўз ҳиссасини қўшадиган фидойилик каби фазилатларни қарор топтиришдан иборат.Ўйлаймизки, рисола ёшларни маьнавий, интеллектуал, жисмоний ва ахлоқий жиҳатдан камол топишида муҳим аҳамият касб этади.Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.

Аннотация

Одамлар ҳаётида, умуман дунёда юз бераётган барча ўзгаришлар, янгиланишларнинг сабабчиси – ахборот! Ахборот нима, унинг хислати, ҳикмати, мўъжизалари нималарда намоён бўлмоқда? Бугун ё эртага у инсон ва инсоният бошига яна не кунларни солиши мумкин? Башариятни қай кўчаларга бошлаб кетиши эҳтимоли кўпроқ? Хўш, ахборотнинг шиддатли оқимига одамзоднинг муносабати қандай бўлмоғи керак? Наҳотки, анъанавий журналистика, оммавий ахборот воситалари, матбуот тушунчаларидан воз кечадиган замонлар яқинлашаётган бўлса? Бу борада олимларимиз, мутахассисларимиз, амалиётчиларимиз, соҳага кириб келаётган ёшларимизни қандай масъулиятли вазифалар кутмоқда?.. Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети халқаро журналистика факультети аудиовизкал журналистика ва оммавий коммуникация кафедраси мудири, филология фанлари доктори Х. Дўстмуҳаммад қаламига мансуб ушбу монография кенг доирадаги мутахассисларни, тадқиқотчиларни, профессор-ўқитувчиларни, талабаларни ва албатта ҳаёти ва қизиқишларини ахборот дунёси билан ҳамоҳанг деб билган жамоатчиликни давримизнинг бир қатор долзарб масала-мавзулари борасида фикр алмашишга, изланишга, керак бўлса, баҳслашишга ундайди.

Аннотация

Monografiya milliy matbuotshunosligimizda hozirga qadar maxsus o'rganilmagan jurnalistning kasb odobi muammolariga bag'ishlangan. Unda ushbu mavzuning jahon jurnalistikasida o'rganilishi tarixi, nazariyasi va amaliyoti haqida, shuningdek, axborot-kommunikasiya texnologiyalarning rivojlanishi va uning an'anaviy ommaviy axborot vositalari sohasiga kiritgan yangiliklari, shu bilan bog'liq bo'lgan muammolar xususida mulohazalar yuritiladi. Milliy jurnalistikadagi kasb odobi masalalari, shuningdek, matbuotda erkinlik va mas'uliyat muvozanati masalalari milliy qadriyatlar, milliy mentalitet mezonlaridan kelib chiqib tahlil etiladi. Matbuot sohasida o'zini-o'zi boshqarish tizimini yaratishning nazariy, huquqiy va tashkiliy asoslariga doir takliflar o'rtaga tashlanadi. Monografiya jurnalistika fakulteti o'qituvchilari, talabalariga, mutaxassis va amaliyotchi jurnalistlarga hamda ommaviy axborot bilan shug'ullanuvchi barcha qiziqqan o'quvchilarga mo'ljallangan.

Аннотация

Shayx Sa'diy aytganlaridek, uch narsa uch narsasiz barqaror bo'lmas: mulk – siyosatsiz, mol – tijoratsiz, ilm – bahssiz. Hurmat Tojining ushbu kitobi navoiyshunoslarimizni yangi ilmiy bahslarga chorlasa, ne ajab… To'plamga kiritilgan she'rlar va g'azallar esa albatta, siz – aziz kitobxonlarimizga manzur bo'ladi, degan umiddamiz.

Аннотация

Бировнинг ҳақига хиёнат қилиш – диёнатсизлик. Диёнатли бўлиш учун илм-маърифат изламоқ керак. Илм-маърифат замирида барча эзгуликлар билан бир қаторда меҳр-оқибат бўй кўрсатиб туради. Меҳр-оқибатни улуғлаган инсоннинг бағри кенг. Бағрикенг бўлсангиз, ҳаётингиз сокин ва мазмунли кечади, чунки сиз барча имкониятларингзни ишга солиб, тадбиркорлик қилишингиз мумкин. Айни вақтда тадбиркор бўлиш учун хушмуомалалик эгалланади. Муомала маданиятини пухта эгаллаш виждоннинг уйғоқ, ор-номуснинг ҳар нарсадан устун қўйилишига пойдевор яратади. Виждонли, ор-номусли бўлиш Ватанга муҳаббат туйғусининг дебочасидир, аслида. …Зикр этилган инсоний хислатлар ўзбек халқи турмуш тарзи ҳамда маънавий оламининг ажралмас бўлагига айланган. Уни ипга тизилган маржондек қилиб, «Маърифат» газетаси муштарийлари… мақолалари 2012 йилда «Олтин қалам» кўрик-танловида вақтли матбуот йўналиши бўйича учинчи ўринг сазовор бўлган.

Аннотация

Ёш ижодкорнинг она-табиат, сув, ижобий ва салбий хислатлар, олам сарвари Инсон ҳақидаги ўзгача фикрлари ўқувчини бефарқ қолдирмайди. У атроф-муҳитни асраб-авайлаш барчамизнинг муқаддас бурчимиз эканлигини ёдга солади…

Аннотация

Китобда Сарюз қишлоғининг келиб чиқиши тарихи, у ернинг ўзига хос табиати, меҳнаткаш аҳолиси ҳақида ҳикоя қилинади. Ҳар бир инсон ўз қишлоғи, маҳалласи тарихини яхши билиши зарур. Шу жиҳатдан жуда кўп маълумотларга эга ушбу китобни ўқиб, ўз яшаётган худудингиз тарихига қизиқиб қоласиз…