Аннотация

Ҳикоялар инсон ҳаётининг манзараларидир. Уларда одам зотнинг дарди, севинчи, муҳаббати, шодлигию азоблари яшайди.Саломат Вафонинг «Қора бева» китобини мутолаа қилар экансиз кўз ўнгингизда, тасаввурингизда турфахил манзаралар кечади. Улардаги воқеалар ифодаси бутун борлиғингизни, онгу шуурингизни банд этади.Ўйлаймизки, ушбу ҳикоялар тўплами китобхонлар учун муносиб туҳфа бўла олади.

Аннотация

Роман Нури Гунтекиннинг энг машҳур асарларидан биридир. Роман қаҳрамони ниҳоятда гўзал, покиза, лекин бахтсиз Афифани қаттиқ севиб қолади, унинг ишқида ўртаниб куйиб-ёнади. Асар қаҳрамонларининг иўқ изтироблари, дарду ҳасратлари китобхонни бефарқ қолдирмайди, гўзалликка, муҳаббатни қадрлашга чорлайди.

Аннотация

Улуғ турк ёзувчиси Рашод Нури Гунтекин 1925 йилда ёзилган «Муҳаббат симфонияси» («Дудоқдан қалбга») романида турли социал қатламлардан чиққан қаҳрамонларнинг яшаш тарзларини кўрсатаркан, даврнинг ижтимоий-сиёсий шароитини ҳам эътибордан четда қолдирмайди. Миллий анъаналар ва янгиликлар билан таништиришдан ташқари, умуминсоний муаммоларни ҳам бениҳоя гўзал тасвирлар билан жонлантиради, ёлғонсиз ва самимий маънолари билан кенг омма қалбига киради. Илк романи «Чолиқуши»да бўлгани каби, бу асарда ҳам қаҳрамонларнинг ҳиссий тўлқинлари, умидсиз яшаш манзараларини усталик билан таҳлил этади, ўқувчини роман қаҳрамонлари Ламиа билан Ҳусайн Канон кетидан бир Истанбулга, бир Измирга, Кутаҳйа ва Бўзёқанинг бетакрор манзарали боғларига етаклайди. Китобхон қаҳрамонларнинг теран ва мураккаб муҳаббатлари қиссасини то китобнинг сўнгги саҳифасигача катта ҳаяжон билан ўқиши ҳар қандай шубҳадан холидир.

Аннотация

Аннотация

O'zbekiston xalq yozuvchisi Odil Yoqubovning «Ulug'bek xazinasi» nomli asari siz o'quvchilarga yaxshi tanish. Asarda bobokalonimiz Muhammad Tarag'ay Ulug'bekning shaxsiy hayoti, fojiaviy qismati haqida hayajon bilan hikoya qilinadi.

Аннотация

Rabg'uziy turkiy xalqlar adabiyotida birinchilardan bo'lib rivoyatlardan hikoyatlar, hikoyatlardan esa qissalar yaratishni boshlab bergan adibdir. Asar 72 qissadan iborat bo'lib, ularda dunyoningyaratilishi, payg'ambarlar hayoti juda qiziqarli tarzda hikoya qilib berilgan. Qur'oni karimdagi ba'zi lavhalar, islomga oid boshqa kitoblardan dalillar asarga asos qilib olingan.

Аннотация

Hindiston mustaqillikka erishgach, ingliz hukumati milliy ozodlik kurashining otashqalb namoyandasi Mahatma Gandidan Angliyaga tashrif buyurishni iltimos qiladi. Hindistonni asriy mustamlakachilik asoratidan xalos qilgan buyuk rahnamoning qiyofasini o'zlaricha tasavvur qilgan minglab ingliz fuqarolari uni qarshi olgani temiryo'l vokzaliga keladilar. Vagondan sochi taqir olingan, boshyalang, egniga oq matoni o'rab olgan, oyog'iga shippak ilib, qo'lida aso tutgan mushtdekkina, ozg'in chol tushganini ko'rib, hamma dong qotib qoladi. «Shuncha yo'ldan Angliyadek mamlakatga kelar ekansiz, sal durustroq kiyinib olsangiz bo'lmasmidi?» degan savolga Gandi: «Men ona Hindistonimning jonli timsoliman, sizlar ikki yuz yildan beri talayverib, diyorimni shu holga soldingiz», deb javob beradi.

Аннотация

"Камолот кутубхонаси" рукнида чоп этилаётган Жек Лондоннинг Мартин Иден романи кўпчиликнинг талаб ва истаклари асосида нашрга тайёрланди. Уни муаллифнинг ўзига хос автобиографик асари дейиш мумкин. Чунки Ж. Лондоннинг ўзи ҳам асар қаҳрамони каби қашшоқ оиладан чиққан ва ўзининг саъй­ҳаракатлари ҳамда ирода кучи билан адабиёт оламида довруғ қозонди. Инсон ва жамият, жамиятдаги кескин синфий табақаланиш, унинг инсон ҳаётидаги фалсафий­ижтимоий аҳамияти бундан юз йиллар аввал қанчалар долзарб бўлган бўлса, айни дамда ҳам шундай долзарб саналади. Бой хонадон қизини севиб қолгач, соф муҳаббат туфайли рўёдек туйилган орзуга интилган Мартин ўша орзусига эришганда, унинг сароб эканини англаб етади. Бу орзуни у эмас, севган қизи Руфь эмас, балки жамият ва унинг шафқатсиз қонунлари саробга айлантиради. Мартин тушунган нарсани Руфь ҳеч қачон англаб етолмаганидек, қиз ардоқлаган қадриятлар ҳам Мартин учун ҳамиша бегона бўлиб қолаверади. Асар мутолаасидан сўнг китобхон ҳар қандай жамият ва тузумда чин инсон бўлиш, буни англай олиш энг юксак ва олий қадрият эканини ҳис қилади.

Аннотация

Amerika romantizmining buyuk vakili, adabiyotshunos va muharrir, zamonaviy detektiv janrining asoschisi, yozuvchi va shoir Edgar Allan Poning ijodini asosan ko'plab fojiali, fantastik, hajviy hikoyalar tashkil etadi. Edgar Poning detektiv hikoya janrida orttirgan tajribalari A.K.Doyl, R.L.Stivenson, G.Chesterton singari yozuvchilar ijodida an'ana sifatida foydalanilgan, she'riy ijodi esa fransuz va rus ijodkorlariga ta'sir ko'rsatgan. Yozuvchining «Bostonlik» taxallusi bilan «Buyuk Temur va boshqa she'rlar» nomli ilk she'riy to'plami, shuningdek, «Ligeyya», «Morg ko'chasidagi qotillik», «Tilla qo'ng'iz», «Vaqt o'rog'i», «Sukunat», «Yurak gupuri», «Vabo qiroli», «Mashhurlikning intihosi», «Qora mushuk» singari ko'plab hikoyalari, shu bilan birga bir qator she'rlari ham o'zbek tiliga tarjima qilingan. Ushbu kitob Edgar Poning o'zbek tilida chop etilayotgan ilk to'plamidir.

Аннотация

Настоящий роман повествует о подвиге советских солдат и офицеров из 1-го батальона 1073 стрелкового полка 316-й дивизии (впоследствии 8-й гвардейской стрелковой дивизии) генерал-майора Панфилова, которые сражались и отдавали жизни в схватке с немецкими захватчиками под Москвой на Волоколамском направлении осенью- зимой 1941 года.Этим романом о героических защитниках Москвы зачитывались в тьлу, она была в полевых сумках бойцов на фронте. О книге во Франции писали как о шедевре, в Италии – как о самом выдающимся в русской литературе произведении о войне, а в Финляндии ее изучали в Военной академии.Книга о патриотизме предназначена широкому кругу читателей.