Аннотация

Филология фанлари бўйича фалсафа доктори, навоийшунос олим Шерхон Қораев қаламига мансуб ушбу рисолада улуғ мутафаккир зот, шоирлар султони Алишер Навоий таржимаи ҳолининг сизу бизга номаълум бўлган томонлари ҳақида сўз боради.Бинобарин, бу китоб орқали биз Навоийнинг айрим шеърлари кимларга бағишланганини, ғазалларда ва «Соқийнома»да номлари айтилмаган шаҳзодалар кимлар эканини, шоирлар султонининг «улфат» ва «ошнолари» ҳамда буюк бобокалонимиз ҳақида қизиқарли маълумотларни билиб оламиз.Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.

Аннотация

Ушбу китобда улуғ аждодимиз Бобур ва унинг қаҳрамонликлари ҳақида сўз боради. Корейс миллий қаҳрамони Жумонг ҳаёти ва фаолияти билан таққосланиб, Ҳиндистонда буюк салтанатга асос солган бобокалонимизни фарзандларимизни ҳайрат соладиган жасоратлари ва саргузаштлари «Бобурнома» асосида қаламга олинади.Ушбу рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.

Аннотация

Ушбу китобда юртимиз тарихида юз йил ҳукмронлик қилган Муҳаммад Шайбонийхон ва шайбоний ҳукмдорлар саройларида ўтказилган шеърият кечалари, қиссахонлик йиғилишлари, илмий мажлислар ва турли хил йиғинлар ҳақида сўз юритилади. Султон Ҳусайн ва Алишер Навоий адабий мажлисларига тақлидан ўтказилган шеърият кечаларида шайбоний хонлар ўзбекча, арабча ва форс-тожикча шеърлар айтганлар. Бундай йиғинлар мумтоз адабиётимиз тараққиётига хизмат қилган.

Аннотация

Ушбу мўъжаз рисолада мустақил Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиѐевнинг давлат ва сиѐсат арбоби сифатидаги улкан фаолиятига Соҳибқирон бобомиз Амир Темур мезонлари даражасида қисқача назар ташланиб, бу икки буюк сиймо фаолиятидаги муштарак жиҳатларни илғаб олишга ва баҳоли қудрат таъкид ва таҳлил этишга ҳаракат қилинганки, муаллифнинг бу журъати эътиборга ҳамда қўллаб-қувватлашга лойиқ, деб ўйлаймиз. Рисола ана шу муҳим мавзуда битилажак кўплаб китобларнинг дебочаларидан бири бўлиб қолади, деган умиддамиз.

Аннотация

Ушбу илмий китобда Урта Осиёлик мутафаккир шоирлар Шайх Камол Хўжандий ва Ҳофиз Хоразмий ижоди ҳақида сўз юритилади. Шеъриятда Шайх Камолга эргашган Ҳофиз Хоразмий «Девон» и маълумотлари асосида устоз ва шогирдлик муносабатлари ёритилган мазкур рисолада икки буюк аллома ижодининг ўз хос хусусиятлари тахдил қилинади.Ушбу тадқиқот мумтоз адабиёт тарихига қизиқувчилар аудиторияси ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.

Аннотация

Ушбу илмий китобда оққуюнлилар давлати ҳукмдори шоир Султон Яъқуб Мирзо билан ғазал мулкининг султони Алишер Навоий ўртасидаги дўстлик ва устоз-шогирдлик муносабатлари ҳақида сўз боради. Энг муҳими, Султон Яъқуб бошчилигидаги Табриз адабий муҳити намояндалари Алишер Навоий билан ижодий ҳамкорлик қилишгани ҳамда шеърларини юбориб, мутафаккир фикрлари билан қизиқишгани ушбу рисолада ёритилган.Ушбу тадқиқот кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.

Аннотация

Monografiyada atrof borliqda, hayotning barcha sohalarida juda katta tezlik bilan sodir bo'layotgan, ijobiy yo salbiyligini tez aniqlash qiyin bo'lgan global o'zgarishlar, ular bilan bog'liq bo'lgan ekologiyaviy, ijtimoiy, iqtisodiy, mafkuraviy, siyosiy, ilmiy, ma'naviy, axloqiy, oilaviy va boshqa xillardagi inqiroz jarayonlari hamda shu munosabat bilan harqachongidan keskinroq maydonga chiqayotgan hayotning ma'nosi muammosini yoritishga asosiy e'tibor qaratilgan. Muallif inson va insoniyat hayotining ma'no va maqsadi, taraqqiyoti muammosini faqat hozirgi davr emas, balki tarixning barcha davrlari, dunyoqarash barcha tarixiy shakllari, ya'ni shu kungacha butun insoniyat madaniyatini belgilab kelgan fan, falsafa, din, mifologiyaning qiyosiy tahlili asosida aniqlashga intilgan.Kitobda haqiqatning soxtalashuvi va dogmalashuviga olib kelgan o'tmish mafkurasi ta'siridan qutulgan va o'z milliy qadriyatlarimiz qayta tiklanayotgan mustaqillik davri talablaridan kelib chiqib falsafa, fan, din, mifologiyaga va ularning hozirgi hayotimizdagi o'rni masalasiga yangicha yondoshuv konsepsiyasi oldinga surilgan. Hozirgi davrning globallashuvday eng dolzarb muammosi, uning salbiy va ijobiy jihatlari va insoniyat kelajak taqdiri masalasi, shuningdek, dunyoqarash barcha tarixiy shakllarining ma'naviyat, inson hayotining maqsadi, rivojlanish, borliqning mohiyati, bilish va uning darajalari va uslublari kabi asosiy masalalari ham shunga muvofiq qayta ko'rib chiqilgan. Shu ma'noda kitob shu masalalar tahliliga qiziquvchi olimlar, aspirantlar va tadqiqotchilar, shuningdek, falsafa fakulteti va falsafani o'rganuvchi barcha oliy o'quv yurtlari talabalari, qolaversa, barcha hayotning ma'nosini bilishga intiluvchilar uchun foydali bo'lishi mumkin.

Аннотация

Yigirmanchi asrning mashhur shaxslari haqida gap ketganida, buyuk hofizimiz – O'zbekiston, Turkmaniston, Qoraqalpog'iston xalq artisti, daho san'atkor, beqiyos xonanda, bastakor, shoir Komiljon Otaniyozov siymosi ko'z o'ngimizda yorqin gavdalanadi. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Islom Karimovning 2000 yil, 25 avgustdagi Farmoniga binoan, Komiljon Otaniyozov yangi asr arafasida «Buyuk xizmatlari uchun» ordeni bilan (vafotidan so'ng) taqdirlangani bejiz emas. Buning ramziy ma'nosi shuki, ul zot san'ati yangi asrimizda ham qadr topmoqda va ardoqlanmoqda. «O'zbek elim Komiljondan ayrilmas» yodnomalar kitobi ikki to'plamdan iborat. Har ikkala kitobda ham betakror, beqiyos iste'dod va ayniqsa, billuriy ovoz sohibi Komiljon Otaniyozovning hayot va ijod yo'li xususida qiziqarli hikoya qilingan. Shuningdek, hofizga bag'ishlangan bir-biridan ta'sirchan badia, lavha va she'rlar e'tiboringizga havola qilinmoqda. Ta'kidlamoq kerakki, har ikkala kitobda ham san'atkorimizning hayoti va ijodiga aloqador qiziqarli lavhalarni hayajon bilan o'qishingizga, ana, biz kafilmiz, aziz kitobxon.

Аннотация

Farzandining qordek oppoq, shabnamdek musaffo shuuriga nafis tuygular va yuksak bilimlarni singdirishni niyat qilgan qadrli ota-ona! Taniqli adiba Sharifa Salimovaning mazkur kitobi sizning ana shunday olijanob maqsadlaringizga komaklashish istagida dunyoga keldi. Undagi zohiran quvnoq va mazmunan teran she'rlar kichkintoylarga estetik zavq berishi bilan birga ularning tabiat haqidagi tasavvurlarini yanada boyitadi.

Аннотация

Мазкур китоб республикамизнинг кўзга кўринган олимларидан бири, деярли 40 йиллар давомида яшил дўстларимиз — ўсимликлар дунёси билан самимий тил топишган кўпқиррали ботаник олим Қаҳҳор Ҳожиматовнинг илмий ижтимоий ва амалиётдаги фаолиятига бағишланган.Китобда ҳозирги пайтда олим томонидан яратилган, сариқ касаллигини даволашда ижобий натижалар бераётган гиёҳлар йиғмасининг ишлаб чиқаришга жорий этилганлиги, ундан фойдаланиш йўл-йўриқ- лари ҳақида маълумот бсрилали.