Аннотация

Аннотация

Мазкур монографияда XVIII асрнинг иккинчи ярми – XIX асрнинг 70-йилларида Хива хонлиги хунармандчилиги тарихи ёритилган. Хонликда ривожланган хунар турлари, уларда ички ва ташқи савдо учун ишлаб чиқарилган маҳсулотлар, уста-шогирдлик муносабатлари ва уларнинг хуқуқий асослари, бу борада шаклланган анъана ва ўзига хос хусусиятлар, устахона ва савдо дўконлари, хунармандлардан олинадиган асосий солиқлар, хунарманд-усталарнинг ижтимоий таркиби ва хунармандчилик рисолалари, хунармандчиликнинг давлат иқтисодиётидаги ўрни ва аҳамияти таҳлил этилган.Монография хунармандчилик тарихи ва Хива хонлиги тарихи билан шуғулланувчи тадқиқотчилар, тарих мутахассислиги бўйича таҳсил олаётган бакалавр, магистрларга ҳамда Ватан тарихи билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.

Аннотация

Аннотация

Mazkur o'quv qo'llanmada klassik regression modellar (chiziqli va chiziqsiz), umumlashtirilgan regression modellar, soxta o'zgaruvchanli regression modellar, taqsimlangan lagali modellar, avtoregression modellar va bir vaqtli tenglamalar sistemalari kiritilgan.Ekonometrik modellarni qurish bosqichlari, spesifikatsiyalashni tuzish prinsiplari, parametrlarni baholash algoritmlari va adekvatlikni tekshirishning batafsil tavsiflari keltirilgan. Makro va mikroekonomikaning ma'lum modellari misol va mashqlar sifatida foydalaniladi. Qatorni o'ziga xos xususiyatlari tavsifi; tebranishlar turlarini aniqlash metodlarini tavsiflovchi vaqtli qatorlar va tebranuvchanlik parametrlarini baholashning statistik modellarni saralash; tebranuvchanlikni o'lchash metodlari va oldingi kuzatuvlar asosida qatorni kelgusi qiymatini prognozlash kabi vaqtli qatorlar masalalari ko'rib chiqiladi.Qo'llanmaning har bir qismi nazariy asos, bir nechta batafsil ajratilgan misollar, materialni o'zlashtirish uchun mustaqil mashqlardan iborat.O'quv qo'llanma TDIUda «Ekonometrika» va «Ekonometrik modellashtirish» fanlarini o'qitishning o'n besh yillik tajribasi va Kadrlarni qayta tayyorlash va statistika tadqiqotlari markazida Statistika tizimi xodimlarining malakasini oshrirish bo'yicha o'qitilgan tegishli kurslar asosida yozilgan va talabalar, magistrantlar, ilmiy izlanuvchi-tadqiqotchilar iqtisodiyot yo'nalishi mutaxassisligi bo'yicha tahsil olayotganlar hamda kadrlarni qayta tayyorlash va statistika tadqiqotlari markazi tinglovchilari uchun mo'ljallangan.

Аннотация

Китобда минтақани инновацион ривожлантиришда инсоний капиталнинг роли билан боғлиқ бўлган инсон тараққиёти концепцияси, интеллектуал салоҳият хусусиятлари, инновацион соғлом таълим модели, саломатлик захираларини яхшилаш, меҳнат унумдорлиги ва сифатини ошириш масалалари кўриб чиқилган, мамлакатни барқарор ривожлантириш модели талқин қилинган, фуқаролик жамиятида махалланинг маҳаллий ўз-ўзини бош­қаришдаги муаммолари, интеллектуал потенциални ривожлан­тиришда оиланинг роли алоҳида аниқланган.

Аннотация

Ushbu risolada mamlakatimizda tez sur'atlar bilan muvaffaqqiyatli kechayotgan ijtimoiy-siyosiy va iqtisodiy islohotlar jarayoniga hamohang tarzda shakllanayotgan yangicha qarashlarning yaxlit tizimi bo'lgan dunyoviylik falsafasi g'oyasining qaror topishi to'g'risida mulohaza yuritilgan. Risola ijtimoiy-falsafiy tafakkur tarixiga qiziquvchi barcha kitobxonlarga mo'ljallangan.

Аннотация

Аннотация

Садриддин Салим Бухорийнинг «Баҳоуддин Нақшбанд ёки етти пир» китоби 1993 йил юз минг нусхада нашр қилиниб, қўлма-қўл бўлиб кетди. Муаллиф ушбу китобни янги маьлумотлар билан тўлдириб, қайта нашрга тайёрлади.Эшитганмисиз, бутун шарқ дунёсида бешта, атиги бештагина шариф шаҳар бор. Шундан бири ўзимизнинг Бухоромиздир.Азиз китобхон, маънавиятимиз даргалари — Етти пир ҳақидаги бу асар маънавий оламингизни бойитишига шак-шубҳа йўқ.Ҳурматли китобхон. Қадим Бухоронинг бу қадар суюклигию бу қадар буюклиги боисини биласизми? Марҳамат, зукко шоир, заковатли олим Садриддин Салим Бухорийнинг камтарлик билан, миннатдорлик билан ёзган ушбу рисоласини ўқинг, билмаганларингизни билиб кўнглингизда ифтихор туйғулари янаям мавж уради.

Аннотация

Садриддин Салим Бухорий 1946 йил Бухоро шаҳрида зиёли оиласида туғилган. У 1972 йилда ҳозирги Бухоро Давлат университетининг чет тиллар факультетини тамомлаб, узоқ йиллар ушбу даргоҳда ёшларга сабоқ берган Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг аъзоси Садриддин Салим Бухорийнинг бир неча шеърий китоблари. Шунингдек, тарихий-маърифий мавзулар ҳамда тасаввуф авлиёлари тарихига доир ўттиздан зиёд асарлари нашр қилинган.У беш қисмдан иборат «Имом ал Бухорий» телевидеофильми, «Абу Ҳафс Кабир», «Хожаи Жаҳон» телефильмлари сценарийси муаллифи. У Гетенинг «Ғарбу Шарқ девони» китобини олмон тилидан, Хожа Ориф Ревгарийнинг «Орифнома», Муҳаммад Боқирнинг «Мақомоти Шоҳи Нақшбанд», Хожа Шаҳобиддиннинг «Мақомоти Сайид Мир Кулол» китобларини форс-тожик тилидан ўзбек тилига таржима қилган.Садриддин Салим Бухорийнинг асарлари ҳам олмон, инглиз, рус, тожик, украин, болгар ва бошқа жаҳон тилларига таржима қилинган.Ушбу сайланма бетакрор шоирдан мерос қолган энг гўзал шеъру ҳикматлар, таржималардан таркиб топган бўлиб, у сизнинг маънавий-руҳий оламингизга илоҳий шукуҳ бахш этади, деган умиддамиз.

Аннотация