LITMIR.BIZ

Грци су народ који чини главну популацију Грчке, Кипра. Име Грци су им у античко доба дали Римљани по имену једног од малих племена хеленских колониста у јужној Италији. Хеленски народ је почео да се формира око 12. века. пре нове ере е. као резултат мешања најстаријих становника Грчке, Пелазга, са придошлицама из Мале Азије (Тирсенима, Каријанима, итд.), који су, пак, дошли из степа јужног Урала (где су најстарији Индо -формирала се европска заједница), и племена са северозапада Балканског полуострва, која су се тада састојала углавном од четири племена: Ахејаца, Јонаца, Еолаца, Дора и још неких, мањих.

Подробнее

Albanezii sunt un popor care locuiește în Albania, Kosovo (Rusia nu recunoaște Kosovo ca stat separat), Macedonia, Serbia, Muntenegru, există diaspore albaneze în alte țări, în special, în Italia, Germania, Suedia, Franța și alte țări. Conform dialectelor limbii albaneze și caracteristicilor etnografice, albanezii sunt împărțiți în Ghegs (în nord, Shkipenia în dialectul Gheg) și Tosks (în sud, Shkiperia în dialectul Tosk). Dintre tipurile antropologice la albanezi predomină cel brahicefalic (tipul antropologic dinaric sau adriatic) (mai ales în nord și est). Numele „albanezi” poate să provină de la cuvintele albus – „alb” în latină și alp – „munte înalt”, un cuvânt celtic. Adică, numele „albanezi” pentru alte popoare ar putea însemna locuitorii munților albi înalți. Pe vârfurile munților puteți observa adesea zăpadă albă, calote glaciare. Albanezii sunt indo-europeni, apropiați de iliri, mesapi și traci dispăruți.

Подробнее

Albanci so ljudje, ki naseljujejo Albanijo, Kosovo (Rusija ne priznava Kosova kot ločene države), Makedonijo, Srbijo, Črno goro, v drugih državah so albanske diaspore, zlasti v Italiji, Nemčiji, na Švedskem, v Franciji in drugih državah. Glede na narečja albanskega jezika in etnografske značilnosti se Albanci delijo na Gege (na severu Shkipenia v narečju Gheg) in Toske (na jugu Shkiperia v narečju Tosk). Od antropoloških tipov pri Albancih prevladuje (zlasti na severu in vzhodu) brahikefalni (dinarski ali jadranski antropološki tip). Ime "Albanci" je morda izhajalo iz besed albus – "beli" v latinščini in alp – "visoka gora" keltske besede. Se pravi, ime "Albanci" za druga ljudstva bi lahko pomenilo prebivalce belih visokih gora. Na vrhovih gora lahko pogosto opazujete bel sneg, ledene kape. Albanci so Indoevropejci, blizu izginulih Ilirov, Mesapov in Tračanov.

Подробнее

Albanci su narod koji nastanjuje Albaniju, Kosovo (Rusija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu), Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, albanske dijaspore ima iu drugim zemljama, posebno u Italiji, Njemačkoj, Švedskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Prema dijalektima albanskog jezika i etnografskim obilježjima, Albanci se dijele na Gege (na sjeveru Škipenije na geškom dijalektu) i Toske (na jugu Škiperije na toskom dijalektu). Od antropoloških tipova kod Albanaca prevladava brahikefalni (dinarski ili jadranski antropološki tip) (osobito na sjeveru i istoku). Naziv "Albanci" možda dolazi od riječi albus – "bijeli" na latinskom i alp – "visoka planina" keltske riječi. Odnosno naziv “Albanci” za druge narode mogao bi značiti stanovnike bijelih visokih planina. Na vrhovima planina često možete promatrati bijeli snijeg, ledene kape. Albanci su Indoeuropljani, bliski nestalim Ilirima, Mesasima i Tračanima.

Подробнее

Albanci su narod koji naseljava Albaniju, Kosovo (Rusija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu), Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, albanske dijaspore postoje i u drugim zemljama, posebno u Italiji, Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Prema dijalektima albanskog jezika i etnografskim obeležjima, Albanci se dele na Ghege (na severu, Shkipenia na Gheg dijalektu) i Toske (na jugu, Shkiperia na Tosk dijalektu). Od antropoloških tipova kod Albanaca preovlađuje brahikefalni (dinarski ili jadranski antropološki tip) (posebno na sjeveru i istoku). Naziv "Albanci" možda potiče od riječi albus – "bijeli" na latinskom i alp – "visoka planina", keltske riječi. Odnosno, naziv "Albanci" za druge narode mogao bi značiti stanovnike bijelih visokih planina. Na vrhovima planina često možete vidjeti bijeli snijeg, ledene kape. Albanci su Indoevropljani, bliski nestalim Ilirima, Mesapama i Tračanima.

Подробнее

Албанци су народ који насељава Албанију, Косово (Русија не признаје Косово као посебну државу), Македонију, Србију, Црну Гору, албанске дијаспоре постоје и у другим земљама, посебно у Италији, Немачкој, Шведској, Француској и другим земљама. Према дијалектима албанског језика и етнографским обележјима, Албанци се деле на Геге (на северу Шкипенија на Гхег дијалекту) и Тоске (на југу Шкиперија на Тоском дијалекту). Од антрополошких типова код Албанаца преовлађује брахикефални (динарски или јадрански антрополошки тип) (нарочито на северу и истоку). Назив "Албанци" можда потиче од речи албус – "бео" на латинском и алп – "висока планина", келтске речи. Односно, назив „Албанци“ за друге народе могао би значити становнике белих високих планина. На врховима планина често можете видети бели снег, ледене капе. Албанци су Индоевропљани, блиски несталим Илирима, Месапима и Трачанима.

Подробнее

Албанците се народ кој живее во Албанија, Косово (Русија не го признава Косово како посебна држава), Македонија, Србија, Црна Гора, има албански дијаспори во други земји, особено во Италија, Германија, Шведска, Франција и други земји. Според дијалектите на албанскиот јазик и етнографските карактеристики, Албанците се поделени на геги (на север, Шкипенија на гешкиот дијалект) и тоски (на југ, шкиперии на тоски дијалект). Од антрополошките типови кај Албанците преовладува брахицефалниот (динарски или јадрански антрополошки тип) (особено на север и исток). Името „Албанци“ можеби потекнува од зборовите албус – „бел“ на латински и алп – „висока планина“ келтски збор. Односно, името „Албанци“ за другите народи би можело да значи жители на белите високи планини. На врвовите на планините често можете да набљудувате бел снег, ледени капи. Албанците се Индоевропејци, блиски до исчезнатите Илири, Месапи и Тракијци.

Подробнее

Албанците са народ, населяващ Албания, Косово (Русия не признава Косово за отделна държава), Македония, Сърбия, Черна гора, има албански диаспори в други страни, по-специално в Италия, Германия, Швеция, Франция и други страни. Според диалектите на албанския език и етнографските особености албанците се делят на геги (на север шкипения на гегски диалект) и тоски (на юг шкиперия на тоски диалект). От антропологичните типове при албанците преобладава (особено на север и изток) брахикефалният (динарски или адриатически антропологичен тип). Името "албанци" може да идва от думите albus – "бял" на латински и alp – "висока планина" келтска дума. Тоест името "албанци" за други народи може да означава жителите на белите високи планини. По върховете на планините често можете да наблюдавате бял сняг, ледени шапки. Албанците са индоевропейци, близки до изчезналите илири, месапи и траки.

Подробнее

Arnavutlar, Arnavutluk, Kosova (Rusya Kosova'yı ayrı bir devlet olarak tanımıyor), Makedonya, Sırbistan, Karadağ'da yaşayan bir halktır, diğer ülkelerde, özellikle İtalya, Almanya, İsveç, Fransa ve diğer ülkelerde Arnavut diasporaları vardır. Arnavut dilinin lehçelerine ve etnografik özelliklerine göre Arnavutlar, Ghegler (kuzeyde, Gheg lehçesinde Shkipenia) ve Tosks (güneyde, Tosk lehçesinde Shkiperia) olmak üzere ikiye ayrılır. Arnavutlar arasındaki antropolojik tiplerden brakisefalik (Dinarik veya Adriyatik antropolojik tip) baskındır (özellikle kuzeyde ve doğuda). "Arnavutlar" adı Latince albus – "beyaz" ve Keltçe bir kelime olan alp – "yüksek dağ" kelimelerinden gelmiş olabilir. Yani, diğer halklar için "Arnavutlar" adı, beyaz yüksek dağların sakinleri anlamına gelebilir. Dağların tepelerinde sık sık beyaz kar, buzullar gözlemleyebilirsiniz. Arnavutlar, kaybolan İliryalılar, Messaplar ve Trakyalılara yakın Hint-Avrupalılar.

Подробнее

Görögország, Ciprus fő lakosságát a görögök alkotják. A görögök nevet az ókorban a rómaiak adták nekik a dél-olaszországi hellén gyarmatosítók egyik kis törzsének neve után. A hellén nép a 12. század környékén kezdett kialakulni. időszámításunk előtt e. Görögország legősibb lakóinak, a pelazgoknak a kis-ázsiai jövevényekkel (tirzeniek, kariak stb.) való keveredésének eredményeként, akik viszont a Dél-Urál sztyeppéiről érkeztek (ahol a legősibb indo-szigetek). -Európai közösség alakult), és a Balkán-félsziget északnyugati vidékéről származó törzsek, amelyek akkor főként négy törzsből álltak: akhájokból, iónokból, eolikusokból, dórokból és néhány más, kisebb törzsből.

Подробнее