Сербия на Балканах. XX век - Константин Никифоров

Скачать книгу

Достян И.С. Особая позиция России // Александр I, Наполеон и Балканы. М., 1997. С. 15.

      20

      Љушић Р. Други српски устанак (1815) // Љушић Р. Србија 19. века. Београд, 1994. С. 65.

      21

      Ђорђевић Д. Огледи из новије Балканске историје. Београд, 1989. С. 36.

      22

      См.: Екмечић М. Огледи из историје. Београд, 1999. С. 163.

      23

      Подробнее о «Начертании» см., например: Љушић Р. Књига о Начертанију. Национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). Београд, 1993; Никифоров К.В. Сербия в середине XIX в. (Начало деятельности по объединению сербских земель). М., 1995. С. 43–59.

      24

      Подробнее см.: Велика Србија. Истине, заблуде, злоупотребе. Београд, 2003.

      25

      Јовановић С. Влада Александра Обреновийа. Београд, 1936. Ка. III. С. 396.

      26

      Вопрос о времени окончания «Сербской революции» остается дискуссионным. Некоторые историки завершают ее 1815 годом; другие – хатти-шерифами 1830 и 1833 гг.; есть исследователи, которые доводят ее до 1878 г. (обретение независимости) и даже до 1918 г. (объединение сербов с другими югославянами). Р. Люшич временем окончания «Сербской революции» считает 1835 г., а в ней видит военный (до 1815 г.) и мирный периоды. Подробнее см.: Љушић Р. Соцщална револуцща. Проблеми // Љушић Р. Србија 19. века. С. 10–11.

      27

      Екмечић М. Огледи из историје. С. 154.

      28

      Кандель П. Югославский «Вавилон» // Мировая экономика и международные отношения. 2011. № 10. С. 105.

      29

      См., например: Ивић П. Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа // Историја српске културе. Горњи-Милановац; Београд, 1994. С. 49; Јокановић Д. Је ли Његош знао црногорски // Глас црногораца. 1999. 12 новембра.

      30

      Крестић В. О интеграцији и дезинтеграцији српског народа // Српско питање данас. Други конгрес српских интелектуалаца (Београд, 22–23. април 1994). Београд, 1995. С. 40.

      31

      Там же. С. 41–42.

      32

      Љушић Р. Српска револуција // Љушић Р. Србија 19. века. С. 17.

      33

      Он же. Турско наслеђе у Кнежевини и Краљевини Србији // Србија 19. века (2). С. 76–77.

      34

      Мы говорим лишь о югославских конституциях, оставляя за скобками республиканские сербские конституции, которые играли все же подчиненную роль.

      35

      Љушић Р. Државно-друштвена и генерациjска периодизациjа… С. 17. Кстати, в Сербии существовала, по-видимому, реальная возможность основания еще какой-нибудь династии. По некоторым данным, глубоко скрытые претензии на сербский престол имел, например, Илия Г арашанин (1812–1874). По крайней мере, его в этом обвиняли.

      36

      Ђорђевић Д. Указ. соч. С. 53–86; см. также: Данченко С.И. Развитие сербской государственности и Россия. 1878–1903 гг. М., 1996. С. 20.

      37

      Љушић Р. Михаило Обреновић (1823–1868) // Љушић Р. Србија 19. века. С. 133.

      38

      Подробнее см., например: Макензи Д. Апис. Гениальный

Скачать книгу