Аннотация

Мазкур монографияда ўқитиш сифатини баҳолашнинг моҳияти, ижтимоий-педагогик ва психологик хусусиятлари, компетенциявий ёндашувга асосланган таълимни жорий этиш ҳамда ўқитиш сифати мониторингини моделлаштиришга оид концептуал қарашлар, таълим-тарбия жараёнлари сифатини баҳолаш бўйича халқаро тажрибалар ва ўқитиш сифатини назорат қилишнинг илмий, назарий ва методик жиҳатлари баён этилган. Шу нуқтаи назардан келиб чиқиб, умумий ўрта ўқитиш сифати принциплари, параметр ва индикаторлари, уларнинг ўзига хос хусусиятлари, мониторинг технологиялари, монито­ринг натижасида аниқланган камчиликларни бартараф этиш механизмининг ўқитиш сифатига таъсири ҳамда рақобат­бардош мутахассисларни тайёрлашдаги таъсири масалалари таҳлил этилган.Умумий ўрта таълим тизимида таълим мазмунини ҳамда ўқитиш сифатига қўйилган талабларни белгиловчи давлат таълим стандартларини компетенциявий ёндашув асосида тако­миллаштириш, ўқувчиларда таянч ҳамда фанга оид умумий компетен­ция­ларни шакллантириш, ўқитиш сифатини баҳолашни педагогик квалиметрия соҳасининг талаблари асосида амалга ошириш, умумтаълим фанларини ўқитишнинг принципиал янги методологиясини, дарслик ва ўқув-методик адабиётларнинг янги авлодини ишлаб чиқиш, методик эҳтиёжларни аниқлаш методикаси, умумий ўрта таълим муассасаларида ўқитиш сифати мониторинги модели асосида таълим самарадорлигини оширишга йўналтирилган жараёнларни инновацион бошқаришга қаратилган илмий тавсиялар ўз ифодасини топган.Монография олий таълим муассасалари, педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институтлари профессор-ўқитувчлари, ўқув дастурлари ва дарсликлар муаллифлари, ҳудудий халқ таълими бошқаруви идоралари раҳбарлари, Давлат таълим стандартлари мониторинги хизмати ходимлари, методистлар, умумий ўрта таълим муассасалари раҳбарлари, ўринбосарлари, ўқитувчилар, олий таълим муасса­салари талабалари ҳамда педагогика назариясига оид илмий тадқиқот ишлари билан шуғулланувчи тадқиқотчиларга мўлжалланган.

Аннотация

Darslikning ushbu I qismi – Mе'morchilik tarixi ikki bo'limdan iborat bo'lib, 1 – bo'limida jahon mе'morchilik tarixi, 2 – bo'limida O'zbеkiston milliy mе'morchilik tarixi masalalari bayon etilgan. Kitobning II qismi – Fuqarolik binolari to'rtta bo'limni o'z ichiga oladi, uning 1 – bo'limida binolarni loyihalash asoslari, 2 – bo'limida turar – joy binolari, 3 – bo'limida fuqarolik binolarining konstruksiyalari va 4 – bo'limida jamoat binolarining loyihaviy va konstruksiyaviy masalalari bayon etilgan. Darslikning III qismi – Sanoat binolari uch bo'limdan iborat bo'lib, 1 – bo'limida sanoat binolarini loyihalash asoslari, 2 – bo'limida binolarning konstruksiyalari, 3 – bo'limida mе'morchilik fanini o'qitish mеtodikasi yoritib bеrilgan. Kitobning barcha qismlari tarkibidan mustaqil ishlash uchun savol va topshiriqlar ham o'rin egallagan.

Аннотация

Darslikning I qismi – Me'morchilik tarixi ikki bo'limdan iborat bo'lib, 1 -bo'limida jahon me'morchilik tarixi, 2 – bo'limida O'zbekiston milliy me'morchilik tarixi masalalari bayon etilgan. Kitobning II qismi – Fuqarolik binolar to'rtta bo'limni o'z ichiga oladi, uning 1 – bo'limida binolarni loyihalash asoslari, 2- bo'limida turar – joy binolari, 3 – bo'limida fuqarolik binolarining konstruksiyalari va 4 – bo'limida jamoat binolarining loyihaviy va konstruksiyaviy masalalari bayon etilgan. Darslikning ushbu III qismi – Sanoat binolari uch bo'limdan iborat bo'lib, 1 – bo'limida sanoat binolarini loyiqalash asoslari, 2 – bo'limida binolarning konstruksiyalari, 3 – bo'limida me'morchilik fanini o'qitish metodikasi yoritib berilgan. Kitobning barcha qismlari tarkibidan mustaqil ishlash uchun savol va topshiriqlar ham o'rin egallagan.

Аннотация

Uch qismdan iborat bo'lgan me'morchilik darsligining ushbu ikkinchi qismida binolarni loyihalash asoslari (1-bo'lim), turar-joy binolari (2-bo'lim), fuqarolik binolarining konstruksiyalari (3-bo'lim) va o'ziga xos jamoat binolarining loyiha va konstruktiv masalalari (4-bo'lim) yoritilgan. Shuningdek, ishda mustaqil ishlash uchun savol va topshiriqlar ham keltirilgan.